Иако је брига о заштити природе одувек постојала, до развоја еколошке свести долази постављењем првих теорија о животној средини које се везују за другу половину XVIII века. Од тада до данас издвајамо следеће теорије о димензија и многе друге. Теорија бентамиста заснивала се на тежњи за побољшањем хигијенских услова становања у радничким насељима, махом подигнута у близини индустријских погона и рударских копова. Недостатак теорије бентамиста огледао се у приступу обезбеђивања само што ефикаснијх услова рада. Теорија малтузијанства скренула је пажњу на проблем раста људске популације.
Полазила је од констатације да се људска популација брже повећавала (геометријска прогресија), од производње средстава за живот (аритиметичка прогресија). Теорија је предлагала контролу рађања посебно сиромашних класа што је изазвало бројне полемике према малтизијанствима као крајње нехуманог односа према људској популацији. Тако се као противтежа развио покрет “неомалтузијанство“ штитећи права популације неразвијених и земаља у развоју. Деценије после теорије малтузијанства одликовала је појачана инстријализација и урбанизација, погоршана напретком технологије и демографским растом, који су довело до пораста потрошње енергије, природних ресурса и хране. Савлађивање природе резултирало је загађењем и деградацијом животне средине.Средина XX века одликује се даљим током интензивног индустријског развоја велоког броја земаља у свету, као и развоја индустријске и комуналне инфракструктуре. Тако је Р.Карсон покренула нови покрет за заштиту животне средине који је представљао апел човечанству да смањи употребу пестицида у пољопривреди. Међутим, Р.Карсон није уочила да глобални еколошки проблеми на које су указивале теорије седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века, доживеле колминацију у развијеним земљама света .Теорија границе раста глобалне равнотеже заснивала се на становништу да раст популације нужно води порасту производње и потрошње што резултира увећаном потрошњом природних ресурса, повећањем загађености и деградацији животне средине
Прва конференција Уједињених Нација о животној средини одржана је у Стокхлому 1972.године и представљала је прекретницу у односу на човечанство према животној средини. Донета је Стокхломска декларација која је указала на алармантно стање квалитета животне средине и истакнута нужност праћења њеног квалитета, трошења ресурса, последица загађености на људско здравље, природу, биљни и животињски свет. Пети јун, као први дан одржавања Конференције у Стокхлому, проглашен је Светским даном заштите животне средине. У периоду од 1972.године до деведесетих година XX века појавило се већи бој теорија и покрета о заштити животне средине које нису прешле оквир теорије границе раста и штохломске декларације. Наведимо неке теорије: теорија органског раста, теорија преображаја међународног поретка, теорија постојаног стања, теорија нивоа живота, теорија постиндустријског доба, теорија децентрализације друштвеног система.
|
Светска комисија за животну средину је 1987.године презентовала јавности извештај ”Наша заједничка будућност” заснован на инергенерацијској и интрагенерацијској правди који задовољава потребе и обезбеђује добре услове живота земљама у развоју. Извештај се заснивао на новој концепцији светске економске и еколошке политике и чији је један од најзначајних резултата, донета “Пословна повеља за одрживи развој“ која индустријским предузећима даје упуства о основним компонентама еколошког управљања. Године 1992. одрзана је Конференција у Рио де Жанеиру, на коме је по први пут указано на повезаност развоја и заштите животне средине. Овде је свакако, важно поменути и акциони програм „Агенда 21” која даје препоруке за јачање предузећа у заштити животне средине и развојној политици, те “Уредбу Савета Европске заједнице“ број 1836/93 о добровољном учешћу индустријских предузећа у систему Европске заједнице за еколошко управљање и еколошку проверу.
Напоменимо да је у Кјотоу 1997. године око 50 земаља потписало Оквирну конвенцију Уједињених нација о климатским променама, чији је циљ спречавање и смањивање емисије отровних гасова, пре свега угљен-диоксида, који се сматрају главним узрочницима пораста температура на Земљи, односно стварања ефекта “стаклене баште”. До сада су протокол ратификовале Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Шпанија, Шведска и Уједињено Краљевство Велике Британије, Северне Ирске, Норвешка, Малта, Румунија и Словачка. Један од свакако значајних корака је и тај што је протокол ратификовао и Јапан, један од великих светских загађивача .
Напоменимо да је у Кјотоу 1997. године око 50 земаља потписало Оквирну конвенцију Уједињених нација о климатским променама, чији је циљ спречавање и смањивање емисије отровних гасова, пре свега угљен-диоксида, који се сматрају главним узрочницима пораста температура на Земљи, односно стварања ефекта “стаклене баште”. До сада су протокол ратификовале Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Шпанија, Шведска и Уједињено Краљевство Велике Британије, Северне Ирске, Норвешка, Малта, Румунија и Словачка. Један од свакако значајних корака је и тај што је протокол ратификовао и Јапан, један од великих светских загађивача .